“Срби су у Средњем веку највише својих православних цркава и манастира подигли у држави Немањића. Скоро сви владари из те лозе, почевши од њеног родоначелника, Стефана Немање, били су ревносни ктитори-градитељи и ктитори уопште. Ипак, највише православних храмова је подигао краљ Урош Други Милутин.

Исто тако, у том богољубивом и човекољубивом деловању биo је приљежан и Милутинов син, краљ Стефан Дечански. Такође, као ктитор-градитељ и ктитор уопште православних храмова у држави Немањића, то јест у свој држави, истакао се и Милутинов унук, а син „дечанског“ краља Стефана, краљ и цар, Стефан Душан. Сви ови владари, поред градње цркава и манастира, били су, могло би се рећи, и ктитори у ширем смислу тог појма и те речи. То значи да су својим и задужбинама својих очева и предака давали драгоцен допринос у још много чему. Поред њихове градње, помагали су (првенствено финансијски) њихово осликавање, односно украшавање „всакими лепотами церковними“, опремање светим мобилијаром, светим књигама, светим одеждама и светим сасудима.”

(ИЗВОР: Православље, Број 1045)